Не остављај ме никад саму кад неко свира

Верујем да у свакоме та једна песма или тај један жанр
музике буди нека неописива осећања уз које није паметно ту
особу оставити саму.
У мени лично не буди таква осећања нека одређена песма
или одређени жанр, већ свака песма која има некакву необичну
мелодију која није свакидашња. Тада се у мени буде неописиве
емоције, неукротивог карактера, уз које, ако останем сама, сваки
пут стрепим шта ће ми се догодити. Зато сваки пут када чујем
такву музику, чезнем за том једном особом. Чезнем да та особа
буде поред мене све време док се чује та музика. Да буде ту, уз
мене, да се не би догодило нешто страшно. Да буде ту уз мене
све време док се музика не заврши док се моје емоције не умире
и сасвим не стишају. Кад се музика заврши та особа може отићи,
јер ми тада, иако ће звучати окрутно јесте истинито, више неће
требати. Након тога ћу се успети носити са својим емоцијама јер
су тада блаже. Тада су се већ смириле и ослабиле довољно да ми
није нико потребан да ми их помогне обуздати.
„Не остављај ме никад саму кад неко свира“ јесте упућено
оној особи уз коју се осећам сигурно у знам да ће ме разумети у
сваком тренутку без обзира да ли неко стварно свира или не.

Ива Миљачки Матак 8/1

Не остављај ме никад саму кад неко свира

У животу једног тинејџера свашта се дешава. Љубав, пријатељства, срећа, туга, бес… Све те
емоције постану јаче кад се препустимо музици, када у музици, у речима песме пронађемо оно
што описује како се осећамо, што речима не можемо да објаснимо.
Сваки дан је исти. Устанем ујутру, припремам се за школу, идем у школу, вратим се кући и
пустим музику. Размишљам о свему што се десило у школи и уз музику додајем тим
догађајима детаље. Могу рећи да уз музику градим неки свој свет, свет у којем је све могуће.
Место где одем кад ставим слушалице и место у ком остављам сва своја осећања и препустим
се музици да их она објасни уместо мене. Kакав год проблем да имам, музика то склони из мог
ума. Музику слушам сама, то ми служи као портал. Да, музика је за мене бег из реалности. У
том другом свету кроз музику исказујем љубав према њему, њима. Туга и нервоза, љубомора и
бес, све то нестаје . За свако осећање имам посебну песму. Такође, ако бих тај мој поглед на
музику могла сликовито да опишем, рекла бих да је за мене музика пролаз кроз који, када
прођеш, видиш врата. А од мене зависи која ћу отворити. Свака врата иза себе крију неку причу
и неки свет у који могу да одем кад пожелим. Музика је чаробна ако знаш како да је слушаш.
Она може да ме орасположи, растужи и учини да се осећам ,,моћно". Али када музику слушам
са неким, не могу да отворим врата мог света јер нисам сама а та особа ме држи у реалности. А
кад сам сама уз музику, у својој соби, никога не чујем и ништа не видим. Зато ме никад не
остављај саму кад неко свира.
Волела бих да једном нађем особу са којом ћу бити заувек, да учини да се осећам исто
као што музика чини, јер ме за сад она најбоље разуме.

Невена Дамјановић 8/1