Breadcrumbs


Улогуј се




Литерарни радови

Сваки људски живот је драгоцен и једнако

вредан

Живот је драгоцен.Он је свуда око нас, и у нама. Има
безброј облика.
Људи широм света су свесни да се живот свуда разара.
Видимо патњу изазвану унуштавањем живота и спремни
смо да се боримо против тога. Боримо се милосрђем. Када
видимо патњу, у нама се јавља милосрђе. Често смо љути
због неправде. Има тако пуно нељудског у људима. Зато се
морамо трудити да испуњавамо своје дане борбом за сваки
људски живот. Морамо пружити руку пријатељства и
помирења једни другима. У томе нам много може помоћи и
природа. У њој можемо наћи енергију за саосећање.
Саосећањем ћемо помоћи једни другима и заштити се од
многих невоља. Сва зла овог света ратови, уништења,
катастрофе светских размера, болести, епидемије,
пандемије терају нас да размишљамо о спасењу људске
врсте. Сваки појединац је директно одговоран за живот
другог. Из дана у дан та одговорност расте. Одговорни смо
за заштиту сваког живота јер је он драгоцен и једнако
вредан.
Срећа и љубав, мир, радост... су значајни делови
сваког живота, то су осећања која живот чине
драгоценим и вредним. Зато се за сваки живот вреди и
треба борити.

Миљана Павковић 8/3

ПОРТРЕТ ДРАГЕ ОСОБЕ

Свако у животу има једну особу која му је јако драга и не може да замисли живот без
ње. За мене та особа је мој тата.
Мој тата зове се лепим и старим именом, а то је Нинослав, иако га сви зову Нино. Понекад,
када ме његове браон очи погледају у њима видим сјај белог анђела. Његова црна коса сјаји се
под зрацима сунца. Стомак му је велик и има деведесет килограма. Мада то није проблем.
Многи ме питају шта му је на челу пошто има велики младеж. Некима се то чини ружно, али
мени је занимљиво.Шта више , то га чини јединственим и посебним. Воли да се облачи
пословно, а то је углавном: једнобојна кошуља, фармерке и отмене ципеле. Његов тајанствени
таленат је мирно седење и гледање ТВ-а по цели дан. Воли моторе и БМW-ове
аутомобиле.Наше заједничке активности су: вожња бициклом, поправљање аутомобила и
његово омиљено гледање филмова.Када гледамо неки смешан филм правимо се да смо у
њему и засмејавамо једно друго.Наравно, он увек победи.Некад се љути на мене, али
опраштам му.
Мог тату волим највише на свету и стварно не могу да замислим живот без њега!
Петра Војнић Пурчар, 5/3

Како видим себе за петнаест година
,,Пауза за ручак људи!“ Чула сам како виче мој колега са другог краја собе. Оставила
сам оно што сам радила на компјутеру, сачувала, и устала са удобне, црне кожне
столице на којој сам седела.
Упутила сам се према соби која је пре требала да буде канцеларија, али је била
превише велика и ко год тамо да је радио, лако би се изнервирао јер је просторија
водила до свих осталих па би сви тамо пролазили. Мислим , да, ово је 2036, живимо у
Канади и радимо у огромним зградама, али увек је добро да се има мало додатног
простора. Сада ми ту канцеларију зовемо соба за ``ручање и опуштање``, јер се тамо
увек опуштамо кад смо готови са послом, или само на паузи.
,,Ћао људи, како вам иде посао?“, упитала сам након што сам спустила кожну, браон
торбу што ми је била на рамену. ,,Ништа посебно. И пре него што наставиш са тим,
јесте ли чули за Мацино венчање ускоро?“, одговорио је један од мојих колега,
Бошкица. ,,Да, чула сам ! Искрено, драго ми је што се жени Миром, одувек сам знала
да су савршен пар!“, усхићено је изјавила моја колегиница. ,,Аха, а требало би обоје
НАМА да захвале пошто смо их МИ спојили“, одговорила сам. Из торбе сам извадила
црвену кесу са белим туфнама у којој ми је био ручак. ,,Искрено, драго ми је што сте
ме тако лако примили у друштво с обзиром да сам дошла тек пре пар година...“ рекох.
,,Очекивала си да дођеш овде и немаш пријатеље? Нема шансе! А и плус ти си супер
особа, не видим како неко не би хтео да буде твој пријатељ!“, рекао је мој колега и
добар пријатељ, Томо.
Наш разговор је прекинут од стране залупљених врата. „Не могу да верујем да сам опет
закаснила! Још сам се и трудила да пожурим!“, рекла је особа испред врата названа
Аела. ,,Не брини, ми смо само причали о томе каква би била трагедија била да немам
пријатеље“, рекох. ,,Опс, а да! Хтела сам све да вас питам нешто важно“, рече Аела.
„Напред.“ Рекли смо у исти глас. „...Шта би се десило да поједем саму себе?“, гласило
је питање. Само сам срећно уздахнула и промрмљала ,,Е то је Аела коју ја знам!“
Расправљали смо се до краја паузе и онда се вратили назад на програмирање.
Дошло је време које сви воле, а то је да се иде кући. Откључала сам гепек свог фенси,
црног мотора, тамо ставила торбу и из ње извадила кацигу. Брзином од осамдесет
километара на сат стигла сам кући за седам минута. Паркирала сам мотор у гаражу,
извадила торбу и ушла у кућу. ,,Аа... Доме, слатки доме.“, промрмљам. Направила сам
себи пицу и откључала телефон само да видим тридесет четири непрочитане поруке из
моје пословне групе, у којој су се још увек расправљали о Аелином питању. Видела
сам још једну поруку од мог дечка. Одговорила сам му и, као и увек, почела сам да му
причам о томе шта се издешавало на послу.
Кад се сетим свега кроз шта сам морала да прођем кад сам била мала да дођем довде,
није ми жао. Задовољна сам својим животом и како ми иде.

Мила Павић, 7/3

Шетња Суботицом

Шетња Суботицом може бити и опуштајућа. Може се ићи у шетњу парком или у куповину са
пријатељима.
Мени је омиљен одлазак у шетњу Дудовом шумом. Посматрам велике крошње храстовог
дрвећа како бацају сенку на парк и разне справе за рекреацију. Ту су људи који хватају
последње сунчеве зраке и пси разних раса. Осим прелепих паркова испуњених природом, има
и доста архитеткуре у граду. Знаменитости града Суботице су веома разноврсне и интересантне
за младе архитекте. Са великом јединственом синагогом уз њене разнобојне украсе, ту је и
огромна Градска кућа са својим величанственим ентеријером који нам даје осећај да улазимо у
краљевску палату. Суботица је такође позната по језеру Палић. Иако није најчистије, његова
околина је јако лепа и аутентична.
Шетњом Суботицом наићи ћете на разне ствари. Ово су само неке од њих, остатак морате
сами открити.
Аљоша Крмпотић, 6/3

Шта могу да урадим за своју планету

Као девојчица која има дванаест година не могу да
поправим шта су људи учинили планети деценијама уназад.
Ипак постоје ствари које су у мојој моћи, а могу допринети
очувању планете.
У нашој згради се сортира отпад. Имамо посебне
контејнере за папир, за стакло и пластику. Моја породица и
ја јако водимо рачуна о томе. У нашем стану раздвајамо
отпад. За продавницу користимо платнене торбе, а не
пластичне кесе. Увек када могу идем пешке. Волим дуге
шетње, па ми није проблем да идем и негде даље пешке.
Када су у питању производи за личну хигијену користим оне
који нису тестирани на животињама. Ја јако волим
животиње. Код моје баке и мог деке на селу сам заједно са
дедом направила кућицу за птице. Када нам нека бубица
уђе у стан ја је само пустим напоље кроз прозор.
Ово што ја радим за нашу планету можда није много,
али када би се сви тога придржавали Земља би била много
здравија.

                                                  Мина Шимоковић 6/3