Breadcrumbs


Улогуј се




26. јул 2014.
Драги Дневниче,
Пробудила сам се весела и мислила сам да је преда мном један предиван летњи дан. Након доручка сам отишла на интернет, на фејсбук. Шокирала сам се! Ударна вест је била да је моја школска другарица, Тијана Јурић, нестала! :(
Још увек не могу да верујем да је ово истина. Све се надам да је у питању нека грешка. Откада сам сазнала за ову тужну вест, не могу да се смирим. Непрестано размишљам о њој. Главом ми пролази милион питања: где је Тијана, кроз шта ли све пролази?
Цео дан плачем... Бринем се за њу и надам се да ће је ускоро наћи и да ће се вратити жива и здрава.
30. јул 2014.
Драги Дневниче,
Нисам ти се јављала јер немам "снаге". Тијана још није нађена и то ме је "сломило". Све ми делује тако нестварно, а ипак истинито.
Сада је ноћ и бесни летња олуја. Не могу да спавам јер стално размишљам о Тијани. У новинама сам прочитала да се Тијана боји олује и да сигурност и утеху увек налази у загрљају своје маме. И сада бесни олуја, и јако ми је тешко што знам да нема ко да је утеши. Молим Бога да пошаље Своје анђеле да је чувају и врате кући.
03. август 2014.
Драги Дневниче,
Јављам ти се да ти кажем да можда има наде да се Тијана врати. Претпоставља се да је отета и одведена у Европску Унију. Неки кажу да је ових дана виђена у Мађарској. Надам се да је то истина и да ће је ускоро пронаћи. Иначе, ових дана се много прича и о Милици Барашанин, Суботичанки, чији је живот мистериозно окончан. Страшно ми је када помислим да се овакве грозне ствари догађају у мом родном граду. Све ове ствари, као да руше моје безбрижно детињство и гурају ме у сурову реалност (изненадило ме је колико пуно отмица има и у Србији, а не само у "тамо далеком свету").
ТИЈАНА ВРАТИ СЕ! ЧЕКАМО ТЕ! :(
07. август 2014.
Драги Дневниче!
Не могу да верујем! Сазнала сам да Тијане више нема... Тијана је убијена... :((( Неки Драган Ђурић ју је отео и исте ноћи и убио. Зашто?! Зашто је ово морало да се деси?! :(((
Остала сам без речи, без мисли... у мени се створила празнина. Неизмерно сам тужна. Не могу... НЕ ЖЕЛИМ да прихватим да је ово истина!
Сетила сам се да је Тијана у свом саставу написала: "Не волим растанке, ни тренутке који доказују да је живот пролазан...". Баш ме је потресло што је ову дубоку мисао изговорила ни не слутећи шта је чека. То ме је подстакло да схватим да никада не знамо када ће нам се живот завршити, па је зато драгоцен сваки тренутак нашег живота.
Знаш Дневниче, можда јој је одузет живот, али ће она ипак наставити "живети" док год је се сећамо, и док год је неко носи у срцу.
Хана Гашпарић,8-3
рад који је учествовао на конкурсу (Не)читајте мој дневник