Štampa
Pogodaka: 59

    O čemu razmilšljam i kako se osećam kod kuće

     Situacija  u kojoj se svi nalazimo veoma je poremetila moje navike. Od kada je  proglašena epidemija  primetila sam velike promene u mom raspoloženju .

     Kada je sve ovo počelo nije mi bilo jasno šta se dešava.U početku sam bila opuštena,ali kada smo prestali da idemo u školu shvatila sam da je ozbiljno.Moja mama je medicinska sestra i ona je ovo doživela preozbiljno.Njen svakodnevni rad se u potpunosti promenio. Počela je da nosi masku i rukavice, da nam priča o tome kako i šta trebamo da radimo. To me je malo uplašilo.Ubrzo nakon toga je tata prestao da radi, a dedi i babi zabranjeno da izađu napolje! Šta je ovo?!

Onlajn, TV škola je bilo nešto potpuno novo i zbunjujuće.

Navikla sam da komuniciram telefonom,Viberom, Skajpom , da prođe nekoliko dana da ne vidim drugare, ali nisam navikla da ih ne vidim  nedeljama. Zvuči lakše  sedeti na kauču nego u klupi, imati kraće časove nego inače, ustajati kasnije, ali ispalo je napornije. Imamo više obaveza. Čini mi se kao da sam ceo dan zauzeta, interesantno, ne smeta mi što sam stalno kod kuće.Posle nekoliko nedelja išla sam sa mamom u kupovinu. Napolju je bilo sve drugačije. Svi nose maske i rukavice, stoji se u redu ispred prodavnica,manje je ljudi na ulicama. Osećala sam neku napetost. Od onda ni ne želim da idem napolje. Nemam volje. Neraspoložena sam. Kod kuće se osećam sigurno. Dok ovo pišem osećam se tužno i pokušavam da shvatim zašto su mi suze krenule na oči. Tako se osećam od kako je sve ovo počelo.

Ja volim da crtam i sve svoje slobodno provodim crtajući. Moja kreativnost je opala, nemam inspiraciju kao da sam blokirana. Baš čudno. Nekada sam crtala iz razonode a sada crtanjem pokušavam da popravim raspoloženje. Preko dana sam umornija  a noću sam aktivnija.Ostajem duže budna i crtam.Uvek crtam portrete.

        Ovo nije zabavno.Volela bih da  sve bude kao pre. Ne znam da opišem rečima taj svoj osećaj. Nedostaje mi sloboda,da se šetam sa drugarima, da idemo porodično kod  babe  i dede, da vozim bicikl….Nadam se  da će  se sve  ovo brzo završiti.

  

     Teona Ilovac, 6/3, literarni rad i crtež

 

Bez naslova